Noćas oko dva ( ili prošle noći? Buduće noći? Ne znam, ali bila je noć, sigurno ) dobio sam pismo od jednog čoveka. Taj čovek sam možda ja, a možda i nisam, ni to ne znam, ali ne zbog noći.
Sada ću se na momenat vratiti na prethodni dan, jer da njega nije bilo, ne bih saznao najtačniju definiciju bloga. Koja glasi: Blog je nepostojeće mesto gde svi pišu svašta.
Pita mene taj čovek:
„Ako je blog nmgsps, zašto ja nemam prava da budem još neko izuzev ovoga što sam ( SVI!? Ako su svi, zašto ja ne mogu da budem bar još troje, nemam ni želje ni mogućnosti da budem svi ) i da pišem svašta?“
„Pa zar već nisi nekoliko njih? – odgovaram ( telepatski, imajmo to u vidu. Izgovorim naglas, i znam da me čuje. Može se reći i da pričam sam sa sobom, ali postoji li uopšte nešto o čemu se nešto ne može reći? Zato, nadalje, sve što je dijalog, podrazumeva telepatsku vezu ili razgovor mene sa mnom )
„Pa jesam, ali zašto ne mogu da budem još neko? I zašto samo mene malo-malo pa prozivaju zbog toga baš na blogu, nmgsps?“
„Pa ne znam. A što ti obraćaš pažnju na to?“
„Zato što:
na tom istom blogu, nmgsps, pojedini češće otvore jedan a zatvore drugi blog, ili zatvore treći a otvore četvrti, nego što onaj, koji ih ima osam, promeni čarape.
je napraviti blog besplatno i časkom.
te niko ne pita ko si, odakle si, kako si, kud si, što si i šta si.
možeš u roku od 24 sata da pišeš, brišeš, stavljaš slike, pesme, poziv da se izađe na glasanje, apel da se bojkotuje glasanje, da promovišeš stranku-partiju čiji si član ili simpatizer sve dok izdržiš da buljiš u monitor, da balaviš nad slikama golih žena slikanih i spolja i iznutra, možeš bukvalno sve.
kad ti neko napiše mišljenje o tome što si uradio, isto je kao i da ti ga nije napisao, ili da se iza njega otegao red duži od kilometra, u kome nestrpljivo cupkaju blogeri i simpatizeri blogera i bloga kao fenomena, da i oni napišu mišljenje o tome što si uradio. Mislim, ne dobijaš ni žutu banku, čak ni da se tri kilometra, pa i dvadesetsedam kilometara blogera i simpatizera blogera i bloga kao fenomena izjasni najpohvalnije o tome što si uradio.
možeš da ( umesto da se smaraš tražeći slike, muziku i političke pamflete ) grokćeš, drkaš, prdiš, svršavaš, pušiš, duvaš, pljuješ, nabijaš, natačinješ, jebozovno mrnjaučeš, opet popušiš, cirkaš, povraćaš, drinkaš, piješ, ždereš, sereš, pišaš, smrdiš, zagađuješ, kontaminiraš ( to je valjda isto k’o kad zagađuješ, al’ ne smeta da ubacim )
možeš i da se hvališ dužinom i debljinom penisa, nisape, qrca, kite, kare, kurca, a možeš i da se žališ po istom pitanju i da zatražiš savet ( nekad i pomoć ) blogera i simpatizera blogera.
možeš da se hvališ kakav si nekad švaler bio i kako ti se ni jedna nije izvukla, a oženio si nevinu.
možeš da se hvališ kakav si švaler i kako ti ni jedna ne promiče, a žena ti još nevina.
možeš potanko da opisuješ gde ti se sve do sada pojavio celulit, a gde je u začetku, koliko ti je stomak unakažen strijama, kol’ko su ti se sise oklembesile ( pa da ispričaš, ali detaljno, kako ti je prvi porođaj bio lak, a beba sisala celih deset meseca, ali si se zato sa drugim detetom namučio isusovih muka, jer nije htelo da sisa, nego si ga veštački prihranjivao, ali se, vidi ti to, onom tvom tada tadašnjem a sad bivšem, dopalo da on sisa, pa se neko vreme nije znalo kome guraš flašicu a kome bradavicu, i kako onda da se ne oklembese, dobro da ti nisu i otpale od tak’o pomešanog tretmana )
možeš da se žališ na opušteno dupe i na dlake koje ti rastu u njemu i iz njega, ali i iz ušiju, nosa, na bradi i iznad gornje usne, na butinama i podlakticama, samo ti kosa sve ređa i tanja.
možeš da izjaviš da je ljubav kurac na bicikli.
možeš da izjaviš da je brak kurac na tricikli.
možeš, s punim pravom i s punim ustima, mljackajući i podrigujući, da kažeš da što se tebe tiče sve žene treba samo bÎti i jebati.
možeš da kažeš da su svi muškarci isti – svinje koje razmišljaju kurcem.
možeš da kažeš da je vernost u braku hahahahahahahahahahahahaha.
možeš da kažeš da je vernost u vezi hahahahahahahahahahahahaha.
možeš da nazivaš bolesnim, smrdljivim pederčinama i lezbačama osobe koje su se priklonile svom polu možda baš jer su zbog tebe i tvog ponašanja digle i ruke i noge od suprotnog.
možeš da izjaviš da bi sve te što se jebu u dupe i ližipičke potrpo u gasnu komoru, a ne da tu paradiraju i traže da im se legalizuju brakovi i dozvoli da usvajaju decu.
možeš da oca tvoje dece nazivaš bivšim konjem, magarcem, ovnom, govnetom, đubretom, a možeš i samo „moj bivši“.
isto možeš i ako si im’o bivšu kobilu, majmunicu, ovcu, kozu, kravu, prdaru, smradaru, kurveštiju, ili samo „tvoju bivšu“.
možeš da iz jazbine po kojoj bube, pauci i miševi razvlače nataloženu prljavštinu preporučuješ koji parfem treba koristiti leti, koji zimi, a koji za sve sezone i prilike. i sapun. i kupku. i gel za tuširanje. i penu za tuširanje. i sunđer, prirodni, morski, al’ pravi, posle koga je telo glatko kao da je urađen dubinski piling. da izbičane, masne, iskrzane, izgorele kose koja se sija k’o trodnevni pepeo, savetuješ blogere i simpatizere blogera koji šampon za koju vrstu kose da koriste. Koje pakovanje. Regenerator. Ampule za regeneraciju vrhova. Sjaj. Gel sa dodatkom dijamantskih čestica. Četku od prirodne dlake divljeg vepra. Češalj od kornjače sa Madagaskara. Elastične gumice, presvučene nevidljivim svilenim omotačem, potpoljenim u najfiniji dijamantski prah, koje ne stežu, ne spadaju, menjaju boju na svetlosti i prilagodjavaju se boji kose ili očiju, zavisi za koju vrstu se odlučiš pri kupovini.
možeš da preporučuješ uloške za „one dane“ i za svaki dan, a i one za belo pranje i pojačan vaginalni sekret. a možeš i tampone.
možeš da, korak po korak, objasniš kako se koristi irigator i dokle treba uvući crevo. I da l’ čučati, da l’ ležati na leđima sa nogama podignutim uz ivicu kade.
možeš da preporučiš nešto protiv bora. smrada iz usta. protiv klimaksa. protiv znojenja nogu. protiv života, bele i crne magije.
možeš da ispričaš kako je to bilo, kad se igralo finale u ne sećam se gde, a ti ‘teo da gledaš seriju na drugom programu. i kako ste, kad ste se pomirili i kad su vam zarasle posekotine, kupili sonijev televizor veoma povoljno.
možeš da se hvališ kako ti je nikad bolje, nego od kad si se razveo. jebeš svaku noć nešto novo i mlado, a nema zvocanja, obaveza i pravdanja ‘de si do sad.
možeš i da se požališ da od Nove godine nisi jeo ništa čorbasto, „sa kašikom“.
možeš da ispričaš kako je to bilo kad si prvi put kreso.
možeš da ispričaš kako je to bilo kad si drugi put kreso.
možeš da pričaš samo o tome kako ništa drugo ne radiš nego samo krešeš. il’ kako razmišljaš šta da krešeš.
možeš da koristiš sledeće reči ili da pišeš ovako:
sumljiv
da li bih mi to malo bolje objasnio?
jer sad treba da se ulogujem ili ne?
zato jel neću!
znam za taj slučaj kindapovanja, bilo je u nekoj novini skoro.
može,ali da vodiš računa,jel nije isto ako je parhet ili partos,jel se parhet…
prilično sam ne upućen u tu materiju.
nedate mi da dovršim do kraja.
nije da sam stidna,nego mi je ipak ne prijatno.
ona je daftilograf prve klase, ali je šef matletira i traži da kuva kafu.
i tako možeš do sto miliona i nešto mnogo više.
Ne možeš i NE SMEŠ:
Da imaš više od jednog nika.
Da imaš više od 10 komentara po postu, ako tvoj blog-prijatelj ima u proseku 8.
Da dozvoliš da ti na blog dolaze sumnjiva lica koja, izuzev kod tebe, svraćaju na još samo jedno mesto.
Da posumnjaš da su Ida, Wida, NANA, Gal@, mAlA93, Crni, beli5, šareni… svi samo jedan jedini, a tvoj blog-prijatelj. Ne, nisu. Sigurno. „Majke mi. Deteta mi“ – čućeš, ako glasno izraziš sumnju.
Veruj mu, jer tako pogane stvari rade samo blog-neprijatelji.
Da se zapitaš zbog čega i ostali ne otvore trista blogova i pet stotina nikova, i onda sebi pišu i pišu komentare i u njima hvale i hvale svoj blog.
Da se zapitaš zbog čega neko otvori trista blogova i pet stotina nikova, i onda sebi piše i piše komentare i u njima hvali i hvali svoj blog.
Da razmišljaš da li je normalniji il’ luđi onaj ko to radi il’ onaj ko to ne radi.
Da se zapitaš da li je normalan onaj ko to priča.
Da porazmisliš zbog čega li, uopšte, priča o tome.
Da pomisliš da na nmgsps svaka budala ima odrešene ruke i mozak na otavi da radi šta ‘oće, jer time nikoga ne ugrožava ni finansijski ni fizički ni psi’ički.
Da dozvoliš idejici koja ti svrdla kroz mozak da je, možda, ipak, u pitanju ljubomorica. Da su blogeri i simpatizeri bloga koji se gnušaju navedenih stvari, isto tako principijelni i u životu, što podrazumeva i na fakultetu, u fabrici i birou i sudnici i ludnici i frizernici i berberbici i ordinaciji i kući i krevetu i školi i prodavnici i pijaci i na letovanju i na kampovanju i na EXITU i u Guči.“
„Mogu i ja da otvorim pet naloga i da imam deset nikova, pa da imam po dvesta komentara na dan!“
„Pa što ne otvoriš?“
„Pa zato jer nisam takav čovek.“
Čoveče!
Kapa dole pred tvojim monaškim karakterom.
Ja se, vidiš, dopisujem sam sa sobom. Čas sam ja, a čas ja. Posvađam se u jednom, pomirim u drugom mejlu. Sa sobom, da. Što? Je l’ kažnjivo? Nije? Onda odjebi, a meni ostavi moje veselje.
*Atajlo, hvala ti što si ti ja i ja ti i što smo najjači zajedno, mada nam ni onaj treći ne odmaže.
